Изборник
СР | EN
Close
СР | EN
Манастир Високи Дечани налази се у западном делу Метохије, 15 км јужно од Пећи, у живописној долини Дечанске Бистрице, окружен шумовитим планинским масивом Проклетија. Задужбина је краља Стефана Уроша III Дечанског (1321-1331) и његовог сина, цара Стефана Уроша IV Душана (1331-1355), који се након смрти свога оца као други ктитор бринуо о завршетку подизања Лавре. Изградња цркве дечанског манастира, посвећеног Христу Пантократору, започета је 1327., а завршена 1335. године. Монументалне спољашњости – висине 30 метара, дужине 36 метара, манастирски храм представља грађевину највећих димензија у корпусу српске средњовековне архитектуре, из чега је проистекао епитет „Високи Дечани“. У оснивачкој повељи коју је Стефан Дечански издао 1330. године, током градње цркве, наведени су изузетно значајни подаци о њеним градитељима – Фра Вити из Котора и протомајстору Георгију са браћом Доброславом и Николом, али и о манастирском властелинству које се простирало на преко 2.500 км2 – од Белог Дрима у метохијско-призренској котлини до Комова на данашњој црногорској граници, од Пећи до реке Валбоне у данашњој Албанији, са насељима у горњем и средњем Полимљу (око Дренице, Потарја и Зете).
Једна је од ретких ризничких целина сачуваних у том обиму до данас, чему је без сумње допринела посвећена брига манастирског братства вековима. Ризница је основана око 1335. године, на самом почетку живота дечанске Лавре, којој је краљ Стефан Урош Трећи, како је то наведено у хрисовуљи, поклонио „књиге и часне крстове, оковане и позлаћене и са бисером и драгим камењем и различне красне иконе оковане златом и сребром и сваким украсом и часне сасуде освећене и кандила и рипиде и кадионице и свећњаке и красне одежде и епитрахиље и сваку лепоту ради прослављања Божијег дома“. Нажалост, нема сачуваних сведочанстава о изгледу и садржају те првобитне ризнице. Црква у Дечанима је временом примила бројне дарове.
Данас дечанска ризница садржи скоро стотину старих икона, предмете од метала: чаше, крстове, путире, кандила, кадионице, предмете од текстила, дрвета: игумански престо из 1335. године, налоње, црквени намештај, панагије, бакрорезне плоче, печате, појасеве, пафте и документа од 16. до 19. века. Највећи број експоната датира из 16. и 17. века, када се манастир развија упркос тешким околностима живота у Османској империји. Најстарији предмети у ризници чувају се са посебном пажњом. Реч је о оригиналном дуборезбареном, бојеном и делимично позлаћеном кивоту у коме је од 1343. године почивало тело Светог Краља, артосној панагији из 14. века и древним иконама: Христа Пантократора, Богородице са Христом, Светог Јована Претече, Светог Николе и Светог арханђела Гаврила из времена цара Душана Немањића, и нешто познијој икони Богородице Пелагонијске. Ова остварења се префињеношћу стила којим су изведена убрајају у ремек-дела византијског и српског иконописа у целини.
Икона Светог Саве Освећеног, рад сликара Лонгина
Посебну вредност у дечанској ризници има и репрезентативни Крст цара Душана, чији је најсветији и најстарији део мали крст са Распећем израђен од Часног Дрвета Господњег, уграђен у млађу целину. Међу иконама које потичу из 16. века ризница у Дечанима чува значајан број дела зографа Лонгина, монаха, сликара и писца који је у више наврата боравио у манастиру и насликао дела различитих димензија и намене, међу којима посебно место припада икони Светог Стефана Дечанског са житијем.
Стручна сарадња
Пројекти
Изложбе
Контакт