Овом сложеном техником је у српској средини овладало више радионица, од којих је она у Херцеговини, мајстора Антонија, била међу најбољима. Дечанска певница један је од најзначајнијих радова те врсте у српској уметнпости 17. века, а због природе материјала и деликатности технике нема пуно преосталих примера. На сличан начин су у то доба интарзирана и врата, као у манастиру Пива, Морача, Света Тројица Пљеваљска и др. На шестоугаоном сточићу као мотив преовлађује ромб са четири звезде. Сваку страницу сточића чине четири правоугаоне плоче, између којих се налази дрвени решеткасти украс (тзв. мушарабија). Бочне странице красе бројни токарени елементи. На једној од тих страница изостављен је решеткасти панел, чиме је добијен отвор кроз који су књиге могле бити спуштане унутра. Горњу плочу сточића краси Часни крст у средишту са копљем, трском и сунђером, окружен са седам розета. Између њих су два криптограма – скраћенице молитава Исус Христос побеђује и Место лобање беше рај. Овај предмет могао је бити коришћен и у друге намене, у складу са богослужбеним потребама.
