Изборник
СР | EN
Close
СР | EN
Између ризнице и савременог музеја
Музеј Српске Православне Цркве баштини традиције манастирских ризница од времена Светог Саве до данас. Иницијатива за формирање црквеног музеја јавља се средином 19. века од стране српског патријарха Јосифа Рајачића. Прва организована поставка сакралних и уметничких предмета у Kнежевини Србији, тзв. Художествена хранилница, отворена је за јавност 1858. године у згради Београдске митрополије, захваљујући архиепископу београдском и митрополиту српском Петру Јовановићу. Ова изложбена збирк касније је, након једне деценије (1868), припојена Народном музеју.
После националног уједињења дошло је до нове иницијативе за оснивање црквеног музеја. Године 1922. проф. Лазар Мирковић поднео молбу Светом Aрхијерејском Синоду Српске Православне Цркве о потреби оснивања централног Музеја Српске Православне Цркве. Одлуку о оснивању Црквеног музеја Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је 1927. године.
Протојереј-ставрофор
Оснивач Музеја Српске Православне Цркве и његов управник до 1948. године. Личност која је дала немерљив допринос проучавању и очувању целокупног духовног и културног наслеђа српског народа. Дао је изузетан допринос у спасавању црквених драгоцености. Оставио је Музеју своју веома вредну заоставштину.
Октобра 1945. године, после договора Министарстава просвете Србије и Хрватске у ФНРЈ о повраћају културних добара однетих током Другог светског рата у Загреб, Србији је враћено само оно што је припадало црквама и манастирима са територије Србије. На челу ове Комисије, као управник Музеја и подносилац Захтева, налазио се проф. др Радослав Грујић. У пролеће 1946. године у Београд је стигло 11 вагона црквено-уметничких предмета. Велике целине – попут иконостаса, где је то било могуће враћене су манастирима, док су остали појединачни предмети похрањени у депоу Музеја.
Истовремено са овим процесом, Министарство финансија је маја 1946. године на захтев Министарства просвете донело Одлуку о раскидању уговора са Српском Православном црквом о коришћењу Конака кнегиње Љубице за Црквени музеј. Као привремено решење, ова институција смештена је у окриље зграде Патријаршије. Адаптиране су просторије за сталну поставку и одређен је простор за депо.
После извршене рестаурације и конзервације експоната, стекли су се услови да стална поставка Музеја буде отворена за посетиоце 1954. године, у време Патријарха Викентија.
Зграда Патријаршије српске у Београду подигнута је у периоду између 1933. и 1935. године. Патријарх српски Варнава ангажовао је руског архитекту Виктора Лукомског (1884-1947) да изради пројекат по коме ће на месту старог здања Београдске митрополије бити подигнуто ново здање. Структура просторија унутар Патријаршије таква је да су оне резиденцијалне, пословне, репрезентативне и богослужбене намене. Међу њима су посебно значајне дворана за заседање Светог Архијерејског Сабора, свечани салони двора Патријарха Српског у оквиру кога је и соба високог госта, капела Светог Симеона Мироточивог и просторије у којима су смештене најзначајније адинистративне и црквене институције.
Стручна сарадња
Пројекти
Изложбе
Контакт
