Лонгин је био пећки монах, сликар и писац, који је стварао дуго: сачувана дела потврђују његову активност од 1564. до 1596. године, а живео је, како се претпоставља, до 1608. или 1614. године. Током три деценије могуће је пратити његов посебан однос према дечанском манастиру, за који је пуно радио. Велику житијну икону Светог Стефана Дечанског насликао је и поклонио Дечанима 1577. године. Поред царских двери које се данас налазе на иконостасу, око 1570. године је за Дечане насликао и двостране иконе: Сретење ‒ Крштење, Васкрсење Лазарево ‒ Улазак у Јерусалим, Распеће ‒ Скидање с крста, Преображење ‒ Силазак Светог духа на апостоле и Силазак у ад ‒ Вазнесење Христово. Икона Благовести и Рођења Христовог припада раном опусу мајстора. У тој фази Лонгинов рад одликује се пастелним колоритом светлих боја које доносе утисак живости и лакоће израза, чему доприносе складна композициона решења, беспрекоран цртеж и меко моделовање облика.
