Карловци и својом спољашњом материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу, поручио је патријарх Порфирије.
Прослава великог црквеног јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије, почелa je 14. маја 2022. године у Сремским Карловцима. По свечаном дочеку, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у 17 часова служио је вечерње богослужење у Саборном храму Светог оца Николаја, а затим је у знаменитом Патријаршијском двору отворио изложбу под називом Један век од васпостављања Српске Патријаршије 1920–2020.
Ова изложба је подсетник на процес поновног сједињења српских црквених области у јединствену Српску Патријаршију, који је трајао од 31. децембра 1918. године, када је у Сремским Карловцима одржана прва конференција представника свих делова Српске Православне Цркве, до 12. септембра 1920. године, када је у престоној дворани Патријаршијског двора свечано проглашена Српска Патријаршија. Жељу да ова годишњица буде обележена у септембру 2020. године омела је здравствена ситуација изазвана корона вирусом. Но у славу Божју, изложба је припремљена, и постављена у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, на истом месту на ком је пре једног века свечано проглашена обновљена Српска Патријаршија.
На овој изложби приказане су најзначајније инсигније које одражавају патријаршијско достојанство Српске Православне Цркве: панагија Срба Светитеља из 1923. године са оригиналним нацртима архитекте Пере Ј. Поповића и сликара Уроша Предића, митра дванаест апостола, архијерејски жезал са којим је устоличен патријарх Димитрије, као и његова архијерејска одежда… Међу изложеним експонатима налазе се и дела Уроша Предића и Паје Јовановића, а изложени су и портрети карловачких патријараха, као и престони крст цара Душана из ризнице манастира Високи Дечани, као и други најзначајнији предмети из ризница Музеја Српске Православне Цркве и Патријаршијског двора у Београду.
Програм отварања ове јединствене изложбе започео је хор Карловачке богословије, који је под диригентском палицом госпође Миле Радонић извео песму „Отаџбино наша“. Окупљенима се потом обратио Пресовећени Епископ сремски г. Василије: „Ваша Светости, високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, председниче Покрајинске Владе, градоначелниче Новог Сада, даме и господо, ево нас у једном историјском битију и времену у којем нас Бог дарује да учествујемо у обележавању великог јубилеја, стогодишњице васпостављања Српске Патријаршије. Господ нам је подарио да будемо учесници у овом историјском ходу српског народа, у једном изузетно важном тренутку народа Божјег у читавом свету, у коме је императив уједињење, разумевање, праштање и све оно што треба да краси човека онако како је то Бог одредио. Данас исписујемо још једну златну страницу црквене и националне историје, као што су то чинили и наши преци у овој кући када су пре сто година доносили кључне одлуке желећи да, ма у ком времену или простору се нашли, српски народ и његова Црква увек буду сједињени. Данас, када смо расејани од Ванкувера до Новог Зеланда, широм Америке и Европе, сваком од нас је задатак да у овом тренутку читавом човечанству пошаљемо поруку заједничарења и јединства нашег народа и наше Цркве. Ових дана често се говори о деобама и сеобама, почевши од патријараха Арсенија Чарнојовића и Арсенија Шакабенте, до расејања на разне стране света, а ретко о сједињењу и уједињењу, о љубави и праштању. Још једном, поздрављам Његову Светост Патријарха и браћу архијереје, чланове Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, који ће прву свечану седницу одржати сутра у овом прекрасном здању које је нама, деци 21. века, оставио знаменити митрополит Георгије Бранковић“.
Као што је приликом свечаног проглашења Српске Патријаршије у септембру 1920. године у Патријаршијском двору био присутан тадашњи градоначелник Новог Сада, тако је на отварању изложбе био присутан и садашњи градоначелник, господин Милош Вучевић, који је између осталог истакао: „Дозволите да поделим са вама одушевљење и срећу због утиска како су Сремски Карловци кићени и поносни Срем дочекали данас свог Патријарха и своје владике. Мудро и тачно збори Владика сремски Василије да смо привилеговани што смо генерација која може да обележи овако важан историјски датум не само за нашу Цркву, већ и за наш народ и за нашу државу. И колико год се неки трудили да нас раздвоје, поделе и формално-правно и технички ставе у различите колоне, нераскидива су крила и народ и Црква и држава вазда били и заувек остали. Када је било тешко време, када је пала српска царевина, када су нас окупирали, Црква је била уз свој народ и у тим тешким изазовним временима надоместила недостатак државе. Црква је била спона јединства са народом, чувала је свеукупно културно наслеђе, бавила се просветитељским образовним позивом, практично чувала и сачувала српски народ. Колико је одлука од пре сто година била Богом благословена, да се Црква поново уједнини под троном Српског Патријарха, показује и садашње време. Честитам велики јубилеј Патријарху, архијерејима, народу и нашој држави. Нека буде као у стиховима наше химне, нека Бог спаси и сачува нашу отаџбину Србију, све њене грађане и сав српски народ где год живео. Срећан дан уједињена наше мајке Српске Православне Цркве, нераскидивог дела српског народа и српске државе. На многаја љета!“.
Посетиоци ће, између осталог, моћи да виде и обновљен патријарашки трон са балдахином, који се поново налази у престоној дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима, у којој је свечано васпостављена Патријаршија 1920. године. Ову свечану прославу помогла је Влада Аутономне покрајине Војводине, чији је председник г. Игор Мировић на отварању изложбе поручио: „Заиста је велика част бити део обележавања једног тако значајног јубилеја као што је стота годишњица васпостављања Српске Патријаршије. Част ми је обратити се поводом отварања изложбе чији је циљ да реконструише амбијент у коме се тај, не само за нашу Цркву, већ за цео наш народ, значајан историјски чин одиграо 30. августа/12. септембра 1920. године. У каквом год да је статусу била, са каквим год недаћама и страдањима са којима смо се вековима наш народ и она суочавали, наша Црква је увек била стожер нашег постојања, чувар нашег духовног и националног бића и темељ нашег идентитета. Зато је и ова свечаност повод да у знак захвалности и поштовања смерно погнемо главе пред свима онима који су, кроз векове, предано чували пламен завештања предака као смисао живота и као светлост која ће зарити и озарити не само њихово него и сва потоња поколења нашег народа. Разлог више за поштовање те истрајности и оданости јесу духовна пустош, одрицање од самих себе и странпутице и беспућа којима смо, као народ, ходали деценијама после Другог светског рата, да би нас, мада и сама у том периоду тешко рањена, наша Црква поново примила у своја недра и вратила на, за нас једини могући и једини исправан пут, пут православља и светосавља. Кроз сва та столећа кандило српске православне вере се овде, у Сремским Карловцима, никада није гасило. Због тога смо заветовани да ово место у потпуности и свеоубхватно обновимо. Важну симболику има и то што ова свечаност почиње у предвечерје 15. маја, дана на који је баш овде, у Сремским Карловцима, 1848. године створена Српска Војводина и обновљено звање и достојанство српског патријарха. Била је то једна од преломних тачака у вековној борби овостраног Српства за ослобођење и уједињење, борби која ће бити крунисана присаједињењем Војводине Краљевини Србији у новембру 1918. године, дакле, баш у време када је започет и процес уједињења Српске Православне Цркве. На тај заиста велики јубилеј смо поносни, као што и аутори изложбе која је пред нама треба да буду поносни на труд и креативност коју су у њену припрему уложили“.
По завршетку говора господина Мировића, Архијерејску посланицу која је објављена приликом свечаног проглашења Српске Патријаршије у септембру 1920. године прочитао је ученик четвртог разреда Карловачке богословије Стјепан Тривунчевић.
Уследило је обраћање Његове Светости Патријарха српског Порфирија: „Високопреосвећена и преосвећена браћо архијереји, браћо и сестре, после свега што смо чули од претходних беседника, мени није преостало ништа друго него да вам честитам јубилеј и да као закључак из свега онога што смо чули до сада поновим још једанпут да Карловци и својом спољашном материјалном културом и својом духовном културом сведоче о чињеници да је наша Црква прожета са нашим народом и да заправо наш народ јесте у исто време и наша Црква, а са друге стране и наша Црква јесте наш народ. Другим речима, где год нема вере православне у нашем народу, где год не постоји наша Црква као живи живот, као динамична реалност у нашем народу, ту заправо и нема више народа, тј. ако га и има онда је он бесплодан, онда је он без конкретне форме и облика. Ми себе препознајемо као православни народ и само у тој самоспознаји можемо препознати сазвежђе свих народа, а у исто време једино тако можемо бити и звезда у том сазвежђу. Ја вам честитам свима овај јубилеј. Проглашавам изложбу отвореном и позивам вас да шетајући испред ових експоната прођете кроз историју, тј. да пролазећи кроз прошлост сви још боље упознамо себе сада како бисмо имали чврсте темеље за будућност. Живели на много година! Христос васкрсе!“
Приказујући вредне експонате који говоре о вековном патријаршијском достојанству аутокефалне Српске Православне Цркве обновљеном 1920. године, организатор изложбе, Музеј Српске Православне Цркве, у сарадњи са Епархијом сремском и Епархијом бачком, догађаје од пре једног века ставио је у шири историјски и социјални контекст. Стога су изложене инсигније српских патријараха – панагија Срба светитеља и митра Дванаесторице апостола, које више од 100 година носе сви предстојатељи Српске Православне Цркве. Поред чињенице да је изложба приређена у простору у коме се васпостављање Патријаршије одиграло, аутентичном је чини музеолошки подухват да се изврши реконструкција самог догађаја. Изложене су вредне реликвије које су биле донете и 1920. године у овај простор. Први пут се излажу повеља краља Александра Првог Ослободиоца поводом устоличења патријарха Димитрија, напрсни крстови патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте и напрсни крст и панагија патријарха Георгија Бранковића. У једној свечаној сали изложени су портрети карловачких патријараха, а у суседној портрети патријараха од васпостављања Патријаршије до данашњих дана. На овај начин је попут средњовековних фресака са поворкама архијереја указано на вековно трајање самосталне Српске Православне Цркве. Аутори пратећег каталога су ђакон Владимир Радовановић, Владислав Касалица и др Миљана Матић. Као посебно значајан сегмент изложбе штампана је архивска грађа која је у вези са овим, изложена као целина у посебној просторији. Овај сегмент насловљен је Стогодишњица од проглашења Српске Патријаршије и прати га истоимени каталог аутора др Гордане Петковић, др Радована Пилиповића, Петра Ђурђева и ђакона Мирослава Николића.
Прослава једног века од васпостављања Српске Патријаршије настaвља се у недељу 15. маја у Сремским Карловцима када ће, по Светој Архијерејској Литургији и призиву Духа Светог, у престоној дворани Патријаршијског двора бити одржана и прва свечана седница заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а затим ће у 12 часова на градском тргу испред Патријаршијског двора и Саборне цркве бити одржана свечана академија која ће бити отворена читањем Саборске посланице поводом великог јубилеја.
