У Музеју Српске Православне Цркве oтворена је изложба Београдска митрополија и српски духовни простор 1804-1918 којом је Архив наше Цркве обележио прву годишњицу обновљеног рада
У Музеју Српске Православне Цркве данас је отворена прва изложба Архива Српске Православне Цркве, којом је кроз стотину докумената приказан живот Београдске митрополије са почетка деветнаестог века па све до 1918. године. Свечаном отварању изложбе присуствовали су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Преосвећена господа епископи зворнички-тузлански Хризостом и липљански Јован, викар Патријарха српског.
Директор Архива Српске Православне Цркве г. Радован Пилиповић у поздравном слову казивао је о значају архивске грађе и сређеној документацији која показује да су поглавари наше Цркве у Кнежевини и Краљевини Србији имали везу и контакте са свим српским црквеним помесним областима од Карловачке митрополије преко Далмације, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Старе и Јужне Србије.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј подсетио је да Архив Српске Православне Цркве нема адекватне услове за рад и чување документационе грађе. Наша Црква улаже велике напоре да се реши овај проблем и надамо се да ћемо имати подршку државе и свих институција блиских Архиву наше Цркве.
Отварању изложбе присуствовали су и гости из Републике Српске: г. Хамдија Липовача, председник Унско-санског кантона, г. Кнежевић, директор Градске кантоналне библиотеке, представници Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, као и Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Идеја за овакву изложбу настала је открићем два до сада непозната документа током сређивања архивске грађе у простору звоника цркве Светог Марка у Београду. Први документ је писмо народних првака из источне Босне упућено Карађорђевим устаницима из 1807. године, а други је сведочанство прошлости – групни портрет чланова Великог управног и просвјетног савјета црквеног тела које је учествовало у уједињењу обновљене Пећке Патријаршије.
Тим запослених и ангажованих стручних сарадника у Архиву Српске Православне Цркве успео је да за годину дана, од 1. септембра 2012. до 1. септембра 2013. године, оспособи 500 дужних метара архивске грађе црквеног порекла из старијег периода и одреди неколико архивских фондова и збирки међу којима су: Фонд Конзисторије Митрополије београдске Кнежевине и Краљевине Србије и Збирке митрополита Михаила (1859-1898), Инокентија (1898-1905) и Димитрија (1905-1920).
Аутор изложбе којом је представљена документација од прворазредног националног значаја је г. Радован Пилиповић, управник Архива Српске Православне Цркве, са сарадницима г. Жарком Шарчевићем, Милинком Чанчаревићем и Алексaндаром Станојевићем. Стручни сарадници су проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији, и г. Јован Пејин, архивски саветник.
Из пратећег каталога изложбе, који је штампан са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, сазнајемо о црквеној администрацији као ствараоцу докумената, могућностима проширивања историјског сазнања из приложених докумената Конзисторије. Документацију од прворазредног националног значаја је стварала институција обновљене српске државе која је баштина ранијег историјског искуства и традиције, установа која је била темељни стуб друштва Кнежевине и Краљевине Србије.
Изложба о Београдској митрополији и српским земљама одређује српски духовни простор и Црква је та конкретна институција која је вршила и врши и данас своју мисију у датом временском периоду и омеђеном простору. Истраживачким радом, архивирањем докумената, свакодневним прегледањем докумената у звонику цркве Светог Марка у Београду, дошло се до потребе да се прикаже историјско присуство Српске Православне Цркве која одређује српски духовни простор који је постојао упркос правној неуобличености црквеног живота многих крајева временском раздобљу, деветнаестог и почетка двадесетог века.
Из каталога изложбе и легенди докумената читамо о свештенству, храмовима, црквеној мисији и култури (списак рођених, крштених, венчаних, упокојених, списак старих рукописних књига…), црквеном судству, финансијама, просвети, временима митрополита Михаила, Инокентија, Димитрија и Теодосија Мраовића.
О Старој Србији сазнајемо кроз списак одликованих Руса из Нижњег Новгорода који су помагали српске цркве у Старој и Јужној Србији из 1896. године, писмо министра просвете и црквених дела Алимпија Васиљевића митрополиту Михаилу од 18. августа 1878. године о материјалној помоћи за Призренску богословију, писмо руског конзула из Дубровника Ивана Степановича Јастребова митрополиту Михаилу о материјалној потпори за Србе у призренској околини од 21. маја 1877. године, писмо жичког Саве Дечанца министру иностраних дела о српским школама у Солуну од 12. августа 1898. године, као и друга документа.
Изложбена поставка архивских докумената отвара и питање црквене архивистике. Архив Српске православне Цркве је двадесети век завршио на таваници цркве Светог Марка. Више деценија је владала незаинтересованост за архивску грађу, архивски и научни приступ према сведочанству наше националне историје. Архивска грађа је затечена разбацана по галерији и изложена штетним хемијским и механичким дејствима. Опште прилике у друштву као да су захватиле и стање архивске грађе. Међутим, већ две године архивска грађа се сређује, иако у неадекватним условима, без одговарајуће зграде, смештајних депоа и других предуслова неопходних за очување докумената важних за српску Цркву и српски народ,
Одржавање изложбе и штампање каталога помогла је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Посебну подршку пружио је управник Музеја Српске Православне Цркве г. Владимир Радовановић.
