РАДОСЛАВ М. ГРУЈИЋ (1878–1955)
Протојереј-ставрофор проф. др Радослав М. Грујић једна је од најистакнутијих личности српске науке и културе између два светска рата. Започео је своје образовање у родном Земуну, да би после стицања свештеничког чина (1899) једно време радио као вероучитељ у Бјеловару, а потом завршио Правни факултет (1908) и Философско-хисторички факултет у Загребу (1911). Био је професор Богословије Светог Саве у Београду од 1919. године, затим ванредни и редовни професор и декан Филозофског факултета у Скопљу и Теолошког факултета у Београду. На позицији председника Скопског научног друштва био је до 1937. године. Заслужан је за оснивање Историјско-археолошког музеја у Скопљу. Заједно са проф. Лазаром Мирковићем радио је на оснивању Музеја Српске Православне Цркве. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности и један од оснивача Археолошког и историјског института САНУ. Током свог живота Радослав Грујић успео је да спасе и прикупи преко 350 рукописних књига. Ова збирка рукописних књига представља један је од најзначајнијих и најобимнијих фондова рукописних књига у српском народу.
У среду, 27. децембра у 14.00 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду биће одржано свечано представљање комплета пет књига под насловом „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“ у издаваштву Народне Библиотеке Србије и Музеја Српске Православне Цркве и отварање пратеће изложбе. Тим поводом, присутнима ће се обратити рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја Српске Православне Цркве јереј др Владимир Радовановић.
Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора професора Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне Библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат.
У настојању да се овај посао оконча после смрти проф. Мошина, потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од седамдесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“.
Заједничким снагама, ове две институције су у току последње деценије радиле на томе да се систематизују све белешке са описима рукописа проф. Мошина и његових сарадника, али и да се доврши оно што није било урађено. Љупка Васиљев, која је од почетка сарађивала са проф. Мошином на обради фонда рукописа збирке Радослава Грујића, обрадила је илуминацију, повез и водене знаке, касније додавши и комплетне описе више десетина неописаних рукописа, ради увида у потпуност збирке, те приредивши две свеске Палеографског албума. Димитрије Богдановић је проверио и допунио до тада урађене описе, оставивши и напомене о томе шта је потребно да се још предузме, а обрадио је и 25 раније необрађених, млађих књига. Најзад, Мирјана Гроздановић-Пајић проверила је, допунила и датовала водене знаке, припремивши и Филигранолошки албум. Крајњи резултат овог оствареног пројекта данас јесте преко 350 обрађених рукописа и пет публикованих књига: Филигранолошки албум водених знакова, два тома Описа рукописа и два Палеографска албума.
Уз представљање петокњижног издања приређена је и пратећа изложба.
ВЛАДИМИР АЛЕКСЕЈЕВИЧ МОШИН (1894–1987)
Протојереј-ставрофор проф. Владимир Алексејевич Мошин читав свој живот посветио је проналажењу, проучавању и научној обради рукописних књига. Један је од прометеја српске археографије, палеографије и методологије обраде рукописних и старих штампаних књига. Академско образовање стекао је на универзитетима у Санкт Петербургу, Тбилисију и Кијеву, Београду и Загребу. После избијања грађанског рата у Русији стиже у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1921. године. Радио је као гимназијски (у Копривници, Панчеву и Београду) и универзитетски професор (у Скопљу и Београду), а стиче и свештенички чин (1942). После Другог светског рата радио је као директор Архива и Историјског института ЈАЗУ у Загребу. Оснивач је Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Владимир Алексејевич Мошин је славистику обогатио бројним значајним публикацијама.
