Између њих су узана вертикално постављена огледала, док је у средини велика позлаћена фигура лабуда раширених крила и извијеног врата, на коме почива округли сатни механизам са часовима приказаним арапским бројевима на површини белог емајла. Механизам је видљив и са њега се надоле спушта клатно. Око три зупчаника су кружни обручи беле боје на којима су исписани називи месеца и дужина трајања, називи дана и бројеви од 1 до 41. Око средине механизма је метална ливена и патинирана апликација која приказује два крилата анђела-дечака док кују стреле, док је изнад њих лик Хефеста. Остатак часовника био је украшен ливеним патинираним елементима у виду вреже троугаоних листова и цветова, анђела изнад којих је врежа зрелог грожђа, док су на врху сата коњаник са исуканим мачем и две вреже зрелих гроздова окружене лишћем. Метални елементи местимично недостају, на огледалима је видљива патина, а дрво је на неким местима оштећено. Лабуд, символ Зевса и Аполона, често је приказиван и у римској уметности као алегорија љубави и чистоте, а у време Наполеона Бонапарте као мотив добија на значају и популарности. С временом лабуд постаје препознатљив мотив интернационалног ампир стила, заступљен и у Аустријском царству. На основу натписа на великом бројчанику сата „P. Rau in Wien“ зна се да је сат израђен у Бечу у радионици знаменитог часовничара Петера Рауа (1780–1829).
