Централни део (143 х 72 цм) је из 14. века, док је брокатна бордура додата у 16. веку. Израђена је, највероватније, по поруџбини краља Милутина или непосредно после његове смрти од његове удовице краљице Симониде, у некој од Цариградских радионица. Била је намењена Милутиновој задужбини, манастиру Бањској, где се и налазила све до Велике сеобе 1690, када је пренета у манастир Крушедол. У централном делу приказан је уснули Христос у вертикалном ставу. У пределу струка прекривен је четвороугаоним платном, украшеним великим крстом у централном делу, окруженим мањим крстовима уписаним у кругове. Око њега су анђели, по три са леве и десне стране, означени натписима: А Γ Ι Ο С, као и два шестокрила серафима приказана у левом и десном горњем углу. У два круга инад Христове главе: ΙС ΧС. Празан простор попуњен је крстовима и звездама. Дуж доњег руба тече запис: ПОМЈАНИ БОЖЕ ДУШУ РАБА СВОЈЕГО МИЛУТИНА УРЕШИ.
