Он је уметнут у средиште млађег дуборезбареног крста из 17. века на коме су поред Распећа приказане епизоде Благовести, Крштење, Сретење, Васкрсење Лазарево, Силазак у ад и четворица јеванђелиста. На дну стопе је угравиран текст: Ми, Стефан Душан, по милости Божијој цар свих српских и поморских и грчких земаља, овај крст у коме је и део Часног дрвета, на коме је распет Господ наш Исус Христос, приложих дому Пантократоровом, који се зове Дечани, да не буде отето у све векове, како је у хрисовуљи завештано родитељима мојим и од мене. 6856 лето (1347/1348). Натпис се, по свему судећи, односи на најстарији део целине – крст израђен од комадића Часног крста на коме је био распет Господ Исус Христос, док је раскошан оков од позлаћеног сребра и филиграна украшен плавим и зеленим емаљом и драгуљима, највероватније из позног 17. века и може се приписати ћипровачким мајсторима. Током 19. и 20. века је на Косову и Метохији постојао обичај да овај крст ради напретка и благослова Божјег "преноћи" у кући одабране албанске породице.
