С предње стране која пада преко груди су низови светих у пуној фигури, по две на свакој половини епитрахиља, укупно 32 фигуре, означене натписима на грчком језику: један ђакон и пророк, свети Јован Претеча и Мојсије, Благовести, пророци Давид и Соломон, апостоли Јован ( Ιω(άννης)), Петар (Πετρ(ος)), Павле (Πα(υ)λ(ο)ς), Лука (Λ(ου)κ(ας)), Свети Василије Велики (Βασ(ίλειος)), Јован Златоусти (Χρ(υσοστομ)ος), Григорије Богослов (Γριηγο(ριος)), Свети Никола (Νικο(λας)), два неидентификована архијереја, Свети Атанасије (Αθανασι(ος)), Свети Петар (?) (Пε(τρος)), Свети Григорије Ниски (Γρηγο(ριος)) и Свети Атанасије (Αθανασ(ιος)), петорица неидентификованих архијереја и Свети Кирил Александријски ((Κ)υρ(ιλλος)), Свети првомученик Стефан ((Σ)τεφα(νος)), Сети Иларион (Ιλ(αριον)), Свети Кипријан (?) (К...) и Свети ђакон Роман (Ρομα(ος)). Све фигуре смештене су испод сараценских лукова изнад којих су мотиви палмета и цветова. Поља са фигурама светих раздвојена су хоризонталним тракама у којима су различити геометријски орнаменти у виду преплета. Епитрахиљ је дуж ивице оперважен фризом од волута изведених златном и сребрном жицом. Хоризонтална подела епитрахиља извршена је пољима испуњеним комбиновањем преплета, волута, розета и геометријских облика. Доњи сегмент епитрахиља завршава се зоном геометријских мотива у виду преплета. На крају епитрахиља сачувано је осам црвених кићанки. Полеђина епитрахиља постављена је црвеном свилом. На њој је мастилом исписан натпис који сведочи да је епитрахиљ „Светог Саве“ откупио од манастира Студеница за Крку проигуман Викентије Кнежевић (1772–1828). О овоме сведочи натпис на полеђини епитрахиља, са годином 1824. Одлике веза указују да је епитрахиљ израђен крајем 15. или почетком 16. века.