У среду, 27. децембра у 14 часова у Амфитеатру Народне библиотеке Србије у Београду, пред многобројном публиком одржано je свечано представљање комплета од пет књига под насловом „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“ у издању Народне библиотеке Србије и Музеја Српске Православне Цркве и отварање пратеће изложбе. Тим поводом, присутнима су се обратили рецензент издања проф. др Томислав Јовановић, коаутор Љупка Васиљев, начелник Археографског одељења НБС др Владан Тријић и управник Музеја Српске Православне Цркве јереј др Владимир Радовановић. Овај комплет обухвата две свеске Археографског описа, две свеске Палеографском албума и Филигранолошки албум.
По речима проф. др Томислава Јовановића, рецензента издања, „догађај који се данас десио, дешава се врло ретко, посебно када је реч о презентовању прегалаштва више генерација стручњака и великана једне научне области“. Пројекат публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа збирке протојереја-ставрофора проф. др Радослава М. Грујића, почившег декана Православног богословског факултета и оснивача Музеја Српске Православне Цркве, осмишљен је још почетком шездесетих година прошлог века, заслугом протојереја-ставрофора проф. Владимира Алексијевича Мошина, оснивача Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Са првим археографским описима рукописне збирке из Оставине Радослава М. Грујића отпочето је у периоду 1962–1964. године. Професор Мошин је окупио младе сараднике и заједно са њима истраживао рукописе ове збирке током више деценија. За већину рукописа израдио је описе материјалног стања, писма, језика, садржине и записа, као и историјат. Говорећи о појединостима представљеног комплета издања рукописа збирке професора Грујића, проф. Јовановић завршио је своје излагање речима: „Овим описима отварају се поузданији путеви за даља проучавања ове незаобилазне и драгоцене збирке и назиру се неоспорно нове теме на пољу српског средњовековља“.
Госпођа Љупка Васиљев, археограф саветник и коаутор издања, у свом обраћању присутнима говорила је о историји и значају саме рукописне збирке професора Грујића, настале марљивим сакупљањем старих књига српског писаног наслеђа Карловачке митрополије током више деценија. Прикупљана дуго, као приватна збирка професора Грујића, касније је, трајним завештањем, прешла у фонд Музеја Српске Православне Цркве у Београду. Данас збирка има преко 350 рукописних јединица, насталих у временском периоду од 13. до 19. века, донетих са разних страна наших простора у време великих сеоба.
Када је реч о историји проучавања збирке професора Грујића, гђа Васиљев је подсетила у свом излагању да је професор и протојереј Владимир Алексејевич Мошин, када је 1961. године основао Одељење за опис и регистрацију средњовековних ћирилских рукописа у земљи и српских у иностранству, данас познато као Археографско одељење Народне библиотеке Србије, одабрао управо ову збирку као прво поље истраживања Одељења. Професор Мошин, врсни познавалац ћирилске рукописне књиге, можемо рећи и настављач делатности професора Грујића, био је од самог почетка на челу Одељења и дао је велики допринос археографској обради рукописне збирке професора Грујића.
Љупка Васиљев се на крају додатно осврнула на важна имена везана за историју проучавања рукописне збирке професора Грујића током последњих неколико деценија и изразила дубоку захвалност појединцима који су допринели да описи збирке буду публиковани. Треба нагласити да је гђа Васиљев дала велики допринос описивању ове збирке, с обзиром на то да да је овај посао континуирано обављала од 1962. године.
Трећи говорник овог значајног догађаја био је др Владан Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, који је детаљније говорио о историји и делатности Археографског одељења и представљеним издањима Описа рукописа збирке Радослава М. Грујића. Надовезујући се на излагање гђе Васиљев, он је хронолошки изложио етапе истраживања збирке. Посебно се осврнуо и захвалио садашњем поколењу археографа Народне библиотеке Србије, које се постарало да се рукопис Описа прилагоди захтевима савремене технике, односно да се верно пренесе у електронски облик и припреми за штампу. Као додатак, Опису су придружени одабрана литература и регистри, који се налазе на крају друге свеске. Тако ова публикација, по речима данашњег начелника Археографског одељења, поред своје основне намене, представља и својеврсни приказ новијег развоја српске археографије који је обележен настанком и трајањем Археографског одељења. На крају, као и гђа Васиљев, др Тријић се са дубоком захвалношћу присетио Владимира Мошина, његовог настављача Димитрија Богдановића и других сарадника из прошлости, који су утемељили модерну српску археографију као свеобухватну, интердисциплинарну, помоћну научну дисциплину.
У настојању да се после смрти професора Мошина потпуно опише збирка и овековечи рад претходника који је трајао више од шездесет година, остварена је сарадња Музеја Српске Православне Цркве и Народне библиотеке Србије из које је произашло издање „Рукописи Музеја Српске Православне Цркве: Збирка Радослава М. Грујића“. У овом контексту, као последњи говорник, присутнима се обратио управник Музеја Српске Православне Цркве јереј др Владимир Радовановић. Он је у свом обраћању говорио о самој личности професора Грујића, његовом доприносу српској науци и историји. Отац Владимир Радовановић је истакао: „Очекивало би се да је његов допринос српској култури после његове смрти глорификован, а он због својих заслуга сматран за једног од српских великана. Нажалост, стицајем друштвених околности насталих по завршетку Другог светског рата, када су често достигнућа појединаца и институција сагледавана не по заслугама, него по политичкој подобности и идеолошким потребама нових власти, за Грујића и његова достигнућа није било места у културној политици новонастале државе.“ Управник Музеја Српске Православне Цркве нагласио је да се данас професора Радослава Грујића треба сећати као неког ко је дао немерљив допринос заштити старе рукописне и штампане књиге, вредног наслеђа наше Цркве, које је спасао од пропадања током свог вишедеценијског посвећеног рада на терену. „Чињеница, да је своју годинама скупљану збирку завештао Музеју Српске Православне Цркве, обавезивала нас је да као један од приоритета Музеја у последњој деценији поставимо пројекат научне обраде Збирке рукописа Радослава М. Грујића“, нагласио је отац Владимир Радовановић. На крају излагања појаснио је да је један од задатака пројекта публиковања албума водених знакова, палеографског албума и описа рукописа Грујићеве збирке, покретање суштинског процеса рехабилитације живота и дела Радослава Грујића, што укључује и систематску обраду Оставине Радослава Грујића.
По завршетку представљања издања у Амфитеатру, присутни су прешли у Атријум Народне библиотеке Србије где је Музеј Српске Православне Цркве уприличио пратећу изложбу. Поред информативних паноа о историји и значају збирке професора Грујића, делатности Владимира Мошина и свих личности које су дале свој допринос на пољу очувања српског рукописног наслеђа, најзначајнији део изложбе представљали су одабрани рукописи из Збирке Радослава М. Грујића, данас у власништву Музеја Српске Православне Цркве. Међу изложеним рукописима посетиоци су могли да виде један од најлепше илуминираних српских рукописа – Четворојеванђеље из Ораховице (XVI век), затим Смедеревско Четверојеванђеље (XV век), почетак Пасхалног зачала из Јеванђеља по Јовану (XIII век), те лични молитвослов Патријарха српског Арсенија III Чарнојевића (+1706). Због осетљивости, као и због своје вредности, рукописи су били изложени само на дан отварања изложбе, док ће посетиоци током наредне две седмице имати прилику да исте погледају путем информативних паноа у Атријуму Народне библиотеке Србије.
Извор фотографија: ТВ Храм, Народна библиотека Србије, Музеј СПЦ
