У књизи др Миљане Матић обрађен је опсежан материјал сачињен од готово пет стотина икона српских мајстора насталих у периоду између 1557. и 1690. године на територији обновљене Пећке патријаршије. Циљ истраживања био је откривање, сабирање и систематизовање података о сачуваним делима поменутог периода, али и утврђивање особености српског иконописа у односу на стваралаштво осталог дела Балкана и других подручја православног света. Сложеност изучаваног материјала чини ову књигу незаобилазним приручником у свим будућим истраживањима српске уметности послевизантијске епохе.
